1
Download Serbian UV User Guide.indd
Transcript
POGLAVLJE 2 UV boje za sito štampu UV boje predstavljaju radikalan iskorak u odnosu na tradicionalnu tehnologiju sito štampe zasnovane na korišćenju boja na bazi organskih rastvarača i one zahtevaju nove radne procedure. U ovom poglavlju daćemo pregled vrsta UV boja koje su trenutno raspoložive na tržištu i pokazaćemo kako se one suše (pretvaraju od tečnosti u sloj očvrsnute boje). Najpre, neophodno je ustanoviti karakteristike koje definišu UV boje. Te karakteristike su: • UV boje sadrže vrlo malo ili nimalo organskih rastvarača • UV boje se ne mogu »sušiti« na klasičan način - one će se tranformisati iz tečnog u čvrsto agregatno stanje samo ako su izložene visoko koncentrisanom ultraljubičastom zračenju Da bi se bolje shvatilo kako UV boje »funkcionišu«, korisno je izvršiti poređenje ovih boja sa tradicionalnim bojama na bazi organskih rastvarača, sa kojima su mnogi štampari već dobro upoznati. Formula boja na bazi organskih rastvarača Boje na bazi rastvarača proizvedene su od smola (polimera), u prahu ili u zrnastoj formi, kao što su akrilni, vinilni, poliesterski, uretanski ili epoksi polimeri. Oni čine hemijsku osnovu boja i daju im njihov konačan izgled. Polimerske smole se rastvaraju u smeši isparljivih organskih rastvarača čime se dobija tečnost pogodnog viskoziteta za štampanje. Tradicionalne formule boja za sito štampu sastojale su se od 60% do 75% petrohemijskih rastvora (ili organskih smesa). Pigment daje boji njenu nijansu i pokrivnost. On je u vidu disperzije raspršen u rastvoru, kako bi se dobila ujednačena veličina čestica i boja koja je glatka i pogodna za štampanje. Pigmenti se biraju prema njihovoj kompatibilnosti sa rastvorima polimera, toksičnosti, otpornosti na svetlo i ceni. Najzad, aditivi, kao što su agensi za povećanje vlažnosti i za povećanje tečljivosti, mešaju se sa bojom kako bi se dobile željene osobine boje potrebne za štampanje. © - Sericol Limited 2004 Konvencionalne formule UV boja Konvencionalne UV boje su takođe proizvedene od polimerskih smola, koje obezbeđuju osnovu boje i njene prijanjajuće karakteristike. Polimerne smole su u ovom slučaju različite od onih koje se koriste kod boja na bazi rastvarača; one su u vidu viskoznih oligomera koji su poznati i pod imenom »reaktivne smole«. Primeri oligomera koji se upotrebljavaju za izradu konvencionalnih UV boja su epoksi-akrilat, poliester-akrilat i uretan-akrilat. Monomeri (reaktivni rastvarači) koriste se za razređivanje oligomera do viskoznosti koja je pogodna za upotrebu u štampi. U ovom smislu, monomeri vrše istu funkciju koju kod tradicionalnih boja imaju rastvarači. Monomeri su hemikalije koje ne samo da razređuju boju, već utiču na karakteristike prianjanja na podlogu, kao i površinske karakteristike (tvrdoću, fleksibilnost itd.) očvrsnute boje. Fotoinicijatori su ključ procesa sušenja, odnosno očvršćavanja UV boja. Oni se ponašaju kao svojevrsna “svetlosna antena”, apsorbujući ultraljubičasto zračenje i inicirajući proces očvršćavanja boje. Različite vrste fotoinicijatora reaguju na različite talasne dužine ultraljubičastog zračenja. Iz tog razloga, kombinovanje različitih vrsta fotoinicijatora je uobičajena praksa u formulisanju boja, kako bi se obezbedilo efikasno očvršćavanje boje. Pigmenti vrše istu funkciju kao i oni koji se koriste kod boja na bazi rastvarača. Aditivi u UV bojama, vrše slične funkcije kao i oni koji se koriste kod boja na bazi rastvarača. Formule UV vodenih boja UV vodene boje koriste sličnu hemiju kao i konvencionalne UV boje, uz jednu važnu razliku: deo njihovog sadržaja monomera zamenjen je vodom. Kao i monomeri, voda deluje kao rastvarač, ali ne igra nikakvu ulogu u određivanju konačnih osobina osušenog filma boje. Sistemi UV boja na vodenoj osnovi često se nazivaju “hidrofilni” (koji upijaju, odnosno kojima je potrebna voda), što znači da je sadržaj vode u bliskoj vezi sa molekularnom strukturom same boje. UV boje na vodenoj osnovi su proizvedene tako da 7
